Stomačne tegobe znaju da naprave ozbiljan problem, evo zašto do njih dolazi. Ravnoteža između dobrih i loših mikroorganizama u nama, mnogo je više od zdrave probave. Sa infektologom, prof. dr Nadicom Kovačević, razgovaramo o tome na koji način je naša crevna flora povezana sa nizom ozbiljnih bolesti.
Zdrava creva su, naročito u ovo doba godine, veoma važna za snagu našeg imuniteta i sprečavanje infekcija. Naime skoro 80% ćelija imunog sistema se nalazi upravo u digestivnom sistemu. S obzirom da problemi u crevima utiču na imuni sistem čitavog organizma, možemo reći da su zdrava creva i preduslov našeg ukupnog zdravlja, ističe prof. dr Kovačević.
Crevnu floru čoveka čini oko 100 milijardi bakterija, što je 10 puta više od svih ćelija prisutnih u našem organizmu. Poznatno je da kisela sredina u želucu onemogućava naseljavanje štetnih mikroorganizama, a procena je da zdrav crevni sistem treba da sadrži oko 85% dobrih bakterija. Smanjenje njihovog broja omogućava naseljavanje patogenih (loših) mikroorganizama. Svaka osoba ima različitu crevnu mikrofloru i samim tim različitu zaštitnu aktivnost koja se smatra jedinstvenom kao otisak prsta.
Šta može dovesti do stomačne tegobe, odnosno oštećenja crevne flore i pojave dijareje?
Bakterije crevne flore su živi mikroorganizmi i kao takvi podložni su mnogim štetnim uticajima iz spoljne sredine. Crevna flora je veoma osetljiva na moderan način ishrane i stil života. Određena hrana, piće, lekovi, preterano hlorisana voda, stres, čak i amalgam iz zuba imaju štetno dejstvo na mikrofloru creva, kaže prof. dr Kovačević. Preko hrane i vode možemo uneti i neke štetne bakterije, viruse i parazite. Ovi mikroorganizmi uzrokuju pojavu infektivnih dijareja kao što su: trovanja hranom, putničke dijareje, tzv stomačni grip i postantibiotske dijareje izazvane klostridijom. Istražiivanja su pokazala da poremećaj zaštitne crevne flore nastaje već sedmog dana od uvođenja antibiotiske terapije i taj poremećaj se može održavati narednih 6-8 nedelja. Iz tog razloga se i dijareja može javiti tokom primene antibiotika, ali i nekoliko nedelja po završetku antibiotske terapije, kaže dr Nadica Kovačević.
Šta su probiotici?
Probiotici su živi mikroorganizmi koji, ako se unose u adekvatnim količinama, mogu biti korisni za zdravlje čoveka. Treba imati na umu da probiotici ne mogu zameniti prirodnu crevnu floru, ali privremeno, dok se flora u crevima ne oporavi, mogu obavljati iste funkcije. Postoji više bakterijskih probiotika i samo jedna probiotska gljivica – Sacharomyces boulardii (Bulardi).
Bulardi u crevima vezuje za sebe veliki broj štetnih bakterija i virusa, jer ima 10 puta veću površinu nego što je imaju probiotske bakterije. Glavna prednost mu je da se kao probiotska gljivica može koristiti u kombinaciji sa antibioticima i to ga čini idealnim probiotikom u borbi protiv antibiotski uzrokovanih dijareja, posebno ako je u pitanju infekcija klostridijom koja je danas vodeća infekcija u bolničkim ustanovama. Istraživanja su pokazala da je rizik za dobijanje Clostridium difficile infekcije smanjen za više od 50%, ako se sa primenom probiotika počne u prva 2 dana od primene antibiotika, ističe prof. dr Kovačević.
Koliko je vremena potrebno da bi se narušena ravnoteža povratila?
Regeneracija crevne mikroflore se kod akutnih dijareja postiže za 3-5 dana, jer su oštećenja prirodne mikroflore blaža i kraća. Zbog toga terapija probiotskim preparatima može da traje do 10 dana. Kod antibiotski uzrokovanih dijareja, narušavanje zaštitne crevne flore je veće i dugotrajnije, te se primena probiotika Bulardi preporučuje kontinuirano sve vreme tokom antibiotske terapije i 2-3 meseca nakon prestanka njihove primene, dakle dok se god prirodna crevna mikroflora potpuno ne regeneriše i stomačne tegobe ne zaustave.
Šta je još važno znati u vezi sa izborom probiotika?
Da bi probiotski preparat imao sva prethodno navedena korisna dejstva proizvođač mora garantovati njegovu stabilnost i efikasnost. To znači da veliki broj probiotskih kultura mora biti u stanju da preživi duži period vremena, odnosno da živi mikroorganizmi u preparatu moraju biti zaštićeni od štetnih uticaja iz spoljne sredine (toplote, vlage i svetlosti).
Probiotici u inovativnim pakovanjima podrazumevaju pakovanje blistera u specijalnu kesicu ispunjenu inertnim gasom. Na taj način se garantuje dovoljna koncentracija tj. deklarisani broj živih ćelija u svakoj kapsuli i na kraju roka upotrebe što znači da će ovakvi probiotski preparati biti jednako efikasni i na početku, i na kraju roka upotrebe, ističe na kraju razgovora infektolog, prof. dr Nadica Kovačević.